{phocagallery view=category|categoryid=4|imageid=338|imageshadow=shadow1|detail=0|displayname=0|displaydetail=0|displaydownload=0|displaybuttons=0|displaydescription=0|enableswitch=0|overlib=0|piclens=0|float=left|displayimgrating=0}

Према Студији, која је представљена на  Конференцији "Женско предузетништво у Србији - карактеристике, препреке и потребне мере подршке", чак 68 одсто жена предузетница покреће сопствени посао због економске нужде. Конференција је одржана 19. октобра у Палати Србије у Београду, као централни догађај Европске недеље малих и средњих предузећа 2012, а у оквиру пројекта Унапређење економских и социјалних права жена у Србији.

Пројекат реализује  Агенција Уједињних нација за родну равноправност и оснаживање жена у сарадњи са Министарством економије и привреде и Министарством регионалног развоја и локалне самоуправе, а  финансира Амбасаде Краљевине Норвешке.  Скуп су отворили министарка Верица Калановић, амбасадор Краљевине Норвешке и директорка УН Wомен Асја Врбанова, истичући значај женског предузетништва и неопходност увођења нових мера  и подстиција за оснаживање жена и активније учешће у економији.

На конференцији су представљени резултати прве свеобухватне Студије о предузетништву жена у Србији и Родне анализе одабраних државних мера за подршку предузетништву, које су  показале да у српској привреди женски бизнис учествује са 26 одсто, од чега су највећи број предузетнице.

Реч је о малим фирмама са мање од десет запослених, које углавном  послују у сектору услуга и то на локалном тржишту. Анализа актуелних државних мера показала је да и поред успешних примера, подршка женском предузетништву није довољна посебно са аспекта рестриктивних критеријума и захтеваних средстава обезбеђења за кредитне линије, што додатно отежава присуп финансијским средствима. У том контекст, надлежна министарства ће приликом креирања програма и мера за подршку женском предузетништву  узети у обзир препоруке дате у Студији.

Женско предузетништво је значајан, али недовољно искоришћени потенцијал и потребно је обезбедити програме подршке за развој те области привреде, истакла је министарка Калановић отварајући конференцију. Према њеним речима, резултати показују да су досадашње подстицајне мере биле успешне и да их треба проширити како би био обухваћен већи број жена. У Србији је свака четврта жена предузетник, а готово 80 одсто њих сматра да би држава могла да учини више на стварању повољнијег амбијента и успостављању веће родне равноправности. То су додатни захтеви које жена има као мајка и супруга, као стуб породице, а реч је о ширем социолошком погледу на њихово бављење бизнисом. Калановић је најавила да ће Влада у наредне две године креирати нове програме, који ће дати значајнију подршку женском предузетништву, пре свега, кроз лакши приступ повољним кредитним линијама.

Амбасадор Краљевине Норвешке у Србији Нилс Рагнар Камсвог је истакао да су две земље имале сличан историјат у јачању родне равноправности и права жена. Та земља је данас иницијатор предлога за даље јачање улоге жена у развоју друштва и привреде. Он је као пример навео увођење законске обевезе о учешћу жена у одборима великих компанија у Норвешкој, што се показало као успешно, због чега и ЕУ разматра да уведе такву меру. Норвешка у Србији финансира различите програме подршке женском предузетништву, као што су производња здраве хране, оснивање задруга пчеларки и слично.

Према речима директорке канцеларије „УН Wомен“ у Србији Асје Варбанове, циљ програма је да се подстакну жене на бављењем бизнисом, јер је у Србији више од половине радно способних жена неактивно. Подстицање женског предузетништва је у складу с трендом у ЕУ, где је прошле године усвојена резолуција у Европском парламенту, којом се позивају националне владе да охрабре женско предузетништво.