Карактеристике Златиборске области

Према попису из 2002. године у Златиборској области живи 313.396 становника (4,8% становника Републике Србије). У односу на претходну, 1991. пописну годину, број становника се смањио за 5,75%.

Константан пораст броја становника карактерише само општину Ужице (84,1%) што је и разумљиво с обзиром да представља административни, културно-образовни и привредни центар Области.

Веома важан фактор развојa територије свакако представља ниво развијености нфраструктуре. Историјски, овај крај био је важно раскршће трговинских путева и најкраћа веза тзв. Западног Балкана са Истоком, као и Истока са Западом. Кроз Област пролази пруга Београд-Бар (чији потенцијали су искоришћени само мањим делом), као и неколико важних магистралних и регионалних путева у правцу Јадрана и границе са БиХ. Иако се налази по страни, од главне осовине развоја Србије (коридор 10), положај уз границу са БиХ и ЦГ пружа могућности за већи промет људи у међуграничном промету.

Привреду Области карактеришу развијена металска индустрија, грађевинарство, трговина, пољопривреда и шумарство. Развијен је сектор финансијских услуга, транзитног туризма и занатства. У металској индустрији најзначајнији су полупроизводи од бакра и алуминијума и производи наменске индустрије. У грађевинарству су заступљене све делатности од високоградње, нискоградње до завршних занатских производа.

На подручју Златиборске области, на крају 2009. године, је пословало 2.258 привредних друштава  и 10.475 предузетничких радњи. Проценат учешћа предузећа Области у укупном броју предузећа у Србији је 2,52%, док је код радњи тај проценат 5,63%. Од укупног броја привредних субјеката Области, 78% чине радње, 6%  мала и средња предузећа, а 16% велика предузећа.

Пољопривредна производња развијена је у складу са природним одликама Златиборске области, а у односу на могућности, ипак недовољно развијена. Највише је заступљено воћарство (шљива, јабука и јагодичасто воће), сточарство (говедарство и овчарство) и ратарство (кромпир).

Повољан географски положај, шареноликост природних карактеристике, богат фонд културно-историјских споменика, традиционално гостопримство итд. погодују развоју туризма.

Материјалну базу туризма, поред саобраћајница и саобраћајних средстава, чине смештајни и угоститељски капацитети без којих није могуће развијати туризам ни на једном подручју.

Преко територије Округа пролазе важне саобраћајнице које повезују западну и јужну Европу, Панонски басен  и Београд са јужним и средњим приморјем. Територијом пролази и саобраћајница која повезује централну и источну Србију са територијом БиХ, тј. Републиком Српском. Удаљеност од аутопута Е-75 који повезује Централну и Северну Европу са Источном и Јужном износи 200 km, док је удаљеност од цивилног аеродрома Никола Тесла у Београду 240 km.  

Показатељи хуманог развоја и поједини социо-демографски и економско-демографски показатељи

У периоду 2000-2008. година, у Златиборском округу се бележи пад запослености. Године 2000, у Златиборском округу је било 79.272 запослена, да би се број запослених у 2007. години спустио на 75.021, а 2008. на 67.117. Од тога, у 2000. години, 70.359 лица је било запослено у предузећима, задругама, установама и организацијама, док је 8.913 било запослено као предузетник или запослено код предузетника. Године 2007, у предузећима и установама запослено је 53.320, а у радњама 21.207 радника, да би, 2008. године, број запослених у предузећима, задругама, установама и организацијама пао на 47.836, док је број предузетника и запослених код предузетника износио 19.281. Евидентним повећањем броја запослених код предузетника није се могао апсорбовати пад запослености у предузећима, задругама, установама и организацијама који је у периоду 2000-2008. година, износио 31.436. 

Календар догађаја